Imam dva kompjutera, jedan novi Windows 7 ultimate (što bi trebalo da znači da je sofisticiraniji), ali na njemu ne mogu da povećam sliku i tekst, a drugi stariji Windows xp, ali star i dobar kompjuter, pa na njemu lako povećam sliku i tekst (eh stari, stari, ali doooooobar). Pročitao sam sa zadovoljstvom tekst Sonje Nedić. Sve je tačno što je napisala, stim što je ona svoje impresije mogla da napiše za samo 5 dana boravka. Moja je ćerka udata u Holandiji i ja sam sa suprugom tri puta po mesec dana boravio kod nje u goste i imao mogućnosti da vidim i doživim mnogo više stvari i detalja šetajući kroz mnogo gradova i mesta u Holandiji. Neću se zadržavati i ponavljati gde sam sve bio i šta sam sve video, puno puta sam tekstom i fotosima o tome bio zastupljen na TIO. Još sam onda napisao da je za mene bilo interesantno kad sam na više mesta video spratne garaže za bicikle. Tačno je to da tamo skoro svi voze bicikle, da imaju potpuno uređene posebne staze za bicikle i da imaju velike privilegije. Ono što je posebno za Holandiju je izuzetna kultura ponašanja ljudi i izuzetna disciplina u saobraćaju i poštivanju saobraćajnih propisa. Dešavalo mi se da idući trotoarom idem ustvari biciklističkom stazom, pa kad mi sa leđa naiđe bicikl, vozač ili diskretno i tiho zazvoni zvoncetom ili stane iza mene, pa mi se on izvini (!!!) što mora da me natera da se sklonim sa njegove staze. Takvo nešto kod nas? Malo morgen. Onda besprekorna čistoća na ulicama, trotoarima i trgovima, nigde ne možeš da vidiš ni pikavac na tlu. Pada u oči jedna stvar - skoro nijedna kuća ili stan nema zavese na prozorima, čak ni oni prozori koji su sasvim na ulici, gde ljudi prolaze tik pored prozora. Tamo nikoga ne interesuje da zaviri kroz te prozore u intumu stana i ljudi u njemu. Na slici je Sonja uhvatila detalj kako su parkirani bicikli pored ograda kanala. Tamo je svaki pedalj ograde iskorišćen kao parkiralište za bicikle. I jedan interesantan kuriozitet - dešava se da nekome padne bicikl u vodu kanala. Niko za to ne haje i ne vadi ga iz vode, nego jednostavno kupi novi bicikl. Komunalno preduzeće svakih 6 meseci ima akcije čišćenja kanala i onda se pokupi na stotine "potonulih" bicikla.
Što se tiče vetra, za šta sam pomenut u Sonjinom tekstu - tamo non-stop puše vetar, jer je Holandija ravnica kao tepsija, pa kad vetar naiđe sa Atlantika i Severnog Mora nema šta da ga zaustavi i on samo šiba. Zato je tamo vazduh neverovatno čist i nezagađen jer vetar oduva i odnese svu prljavštinu. Nekad je slabiji, ali zna biti i veoma jak (što je baš Sonja i osetila na svojoj koži). Tamo je cela zemlja prekrivena onim velikim tornjevima sa perajima koji proizvode električnu struju na vetar.
Bravo za Sonju i Nikolu. Moje asocijacije na Holandiju iliti Nizozemsku su najčešće vezane za ograničenost prostora, ...sam sam iskusio ponešto, a mnogo čuo od sina, rođaka i prijatelja. Jedan, šaleći se, veli kako će se "uskoro morati mimoilaziti postrance kao u tramvaju", a rođak mi je pričao kako je išao sa sinom pecati pa su stali u red i onda imaju pola sata na raspolaganju, ... u to doba sam išao često u Sierru pa mu ispričah kako me je bilo strah sa djecom cijeli dan na velikom jezeru jer nikog drugog nije bilo. Čuo sam i o mnogo pogodnosti i kvaliteta u tamošnjem sistemu.
Kod mene to povećavanje slike ide ovako: 1) Mišem pokažeš na sliku, ali ne klikneš; kursor se pretvori iz strelice u ruku. 2) Klikneš desnu tipku miša i izabereš opciju: Otvori poveznicu u novom prozoru. 3) Slika se pojavi u novom prozoru visinom preko cijelog ekrana, a kursos se pretvori u kružić s plusom. 4) Klikneš još jedanput, a slika se poveća na širinu ekrana, dok kursor postaje kružić s minusom. 5) Sad tekst možeš čitati bez problema, a sliku ako je potrebno pomicati gore dolje i lijevo-desno. 6) Ponovnim klikanjem slika se smanjuje na visinu ekrana. 7) Kad završiš s čitanjem, klikanjem na "x" gore desno "ugasiš" taj prozor.
Hvala, Nikola, na još zanimljivosti. Ja sam stvarno bila kratko da bih toliko toga doživjela. Ovo su bile samo one prve impresije koje sam doživjela. Ovo sa zavjesama sam i ja primijetila, ali eto dok sam pisala članak to sam smetnula s uma. Kod nas to baš i ne bi funkcioniralo jer bi svako s velikom znatiželjom gledao u tuđu kuću ili stan, dok Nizozemci samo prolaze i ne obaziru se. Sonja
Jeste, Jovane, funkcionira, samo što ja nisam znao za njega. Sad znmam. Na onom starijem kompjuteru mi se odmah na desni klik pojavi opcija "wiev page" i kad kliknem ona se poveća.
A za Sonju: Sasvim je tačno ono što peva Bora čorba - "ovde vopšte nema Holandezi, sve Arapi, crnci i Kinezi". U radno vreme preko dana po ulicama vidiš samo ove gore pomenute, retko kojeg belca (Holandeza) oni su u to vreme na poslu, rade. Jednom u Amsterdamu kad smo bili u šetnji ja, moja supruga, ćerka, zet, njegova majka, i njegova sestra, popeli smo se u tramvaj na jednoj početnoj stanici i mi smo bili jedini belci unutra, sve ostalo su bili upravo Arapi, crnci i Kinezi i tako jedno 5-6 stanica dok nisu ušli neki drugi belci. Ja sam se nasmejao, moja tazbina me pitala zašto se smejem, pa sam im nekako objasnio one Borine reči, pa se i oni onda slatko nasmejali.
Istina! Ima jako puno različitih ljudi, a čula sam sve jezike svjeta na ulicama, samo nizozemakog najmanje. Nekako mi se čini da se tamo niko ne obazire ni na koga. Da li hodaš po ulici skroz zamotan ili polugol ili si evidentno napušen (viđala sam takve, najčešće su to, naravno, stranci), da li pričaš arapski, engleski, "jugoslavenski", španjolski, ljudi samo pored tebe prolaze i ne obaziru se. Sonja
12 коментара:
Ovaj članak nastavak je članka "Hag (Den Haag)" iz prethodnog broja "Skandi Feniks".
Evo prilike da nam Nikola Makedonski opiše svoja iskustva s nizozemskim vjetrovima.
Recite mi kako da povećam veličinu slova u tekstu da bih mogao komotno da pročitam šta je Sonja napisala
Nikola!
To se postiže kao i svaki put do sada. Klikne se na fotografiju pa još jednom i dobije se slike preko cijelog ekrana.
Imam dva kompjutera, jedan novi Windows 7 ultimate (što bi trebalo da znači da je sofisticiraniji), ali na njemu ne mogu da povećam sliku i tekst, a drugi stariji Windows xp, ali star i dobar kompjuter, pa na njemu lako povećam sliku i tekst (eh stari, stari, ali doooooobar). Pročitao sam sa zadovoljstvom tekst Sonje Nedić. Sve je tačno što je napisala, stim što je ona svoje impresije mogla da napiše za samo 5 dana boravka. Moja je ćerka udata u Holandiji i ja sam sa suprugom tri puta po mesec dana boravio kod nje u goste i imao mogućnosti da vidim i doživim mnogo više stvari i detalja šetajući kroz mnogo gradova i mesta u Holandiji. Neću se zadržavati i ponavljati gde sam sve bio i šta sam sve video, puno puta sam tekstom i fotosima o tome bio zastupljen na TIO. Još sam onda napisao da je za mene bilo interesantno kad sam na više mesta video spratne garaže za bicikle. Tačno je to da tamo skoro svi voze bicikle, da imaju potpuno uređene posebne staze za bicikle i da imaju velike privilegije. Ono što je posebno za Holandiju je izuzetna kultura ponašanja ljudi i izuzetna disciplina u saobraćaju i poštivanju saobraćajnih propisa. Dešavalo mi se da idući trotoarom idem ustvari biciklističkom stazom, pa kad mi sa leđa naiđe bicikl, vozač ili diskretno i tiho zazvoni zvoncetom ili stane iza mene, pa mi se on izvini (!!!) što mora da me natera da se sklonim sa njegove staze. Takvo nešto kod nas? Malo morgen. Onda besprekorna čistoća na ulicama, trotoarima i trgovima, nigde ne možeš da vidiš ni pikavac na tlu. Pada u oči jedna stvar - skoro nijedna kuća ili stan nema zavese na prozorima, čak ni oni prozori koji su sasvim na ulici, gde ljudi prolaze tik pored prozora. Tamo nikoga ne interesuje da zaviri kroz te prozore u intumu stana i ljudi u njemu. Na slici je Sonja uhvatila detalj kako su parkirani bicikli pored ograda kanala. Tamo je svaki pedalj ograde iskorišćen kao parkiralište za bicikle. I jedan interesantan kuriozitet - dešava se da nekome padne bicikl u vodu kanala. Niko za to ne haje i ne vadi ga iz vode, nego jednostavno kupi novi bicikl. Komunalno preduzeće svakih 6 meseci ima akcije čišćenja kanala i onda se pokupi na stotine "potonulih" bicikla.
Što se tiče vetra, za šta sam pomenut u Sonjinom tekstu - tamo non-stop puše vetar, jer je Holandija ravnica kao tepsija, pa kad vetar naiđe sa Atlantika i Severnog Mora nema šta da ga zaustavi i on samo šiba. Zato je tamo vazduh neverovatno čist i nezagađen jer vetar oduva i odnese svu prljavštinu. Nekad je slabiji, ali zna biti i veoma jak (što je baš Sonja i osetila na svojoj koži). Tamo je cela zemlja prekrivena onim velikim tornjevima sa perajima koji proizvode električnu struju na vetar.
Bravo za Sonju i Nikolu. Moje asocijacije na Holandiju iliti Nizozemsku su najčešće vezane za ograničenost prostora, ...sam sam iskusio ponešto, a mnogo čuo od sina, rođaka i prijatelja. Jedan, šaleći se, veli kako će se "uskoro morati mimoilaziti postrance kao u tramvaju", a rođak mi je pričao kako je išao sa sinom pecati pa su stali u red i onda imaju pola sata na raspolaganju, ... u to doba sam išao često u Sierru pa mu ispričah kako me je bilo strah sa djecom cijeli dan na velikom jezeru jer nikog drugog nije bilo. Čuo sam i o mnogo pogodnosti i kvaliteta u tamošnjem sistemu.
Kod mene to povećavanje slike ide ovako:
1) Mišem pokažeš na sliku, ali ne klikneš; kursor se pretvori iz strelice u ruku.
2) Klikneš desnu tipku miša i izabereš opciju: Otvori poveznicu u novom prozoru.
3) Slika se pojavi u novom prozoru visinom preko cijelog ekrana, a kursos se pretvori u kružić s plusom.
4) Klikneš još jedanput, a slika se poveća na širinu ekrana, dok kursor postaje kružić s minusom.
5) Sad tekst možeš čitati bez problema, a sliku ako je potrebno pomicati gore dolje i lijevo-desno.
6) Ponovnim klikanjem slika se smanjuje na visinu ekrana.
7) Kad završiš s čitanjem, klikanjem na "x" gore desno "ugasiš" taj prozor.
Hvala Jovane na uputstvu kako da povećam sliku na ovom novijem kompjuteru.
Znači da taj način funkcionira?
Hvala, Nikola, na još zanimljivosti. Ja sam stvarno bila kratko da bih toliko toga doživjela. Ovo su bile samo one prve impresije koje sam doživjela.
Ovo sa zavjesama sam i ja primijetila, ali eto dok sam pisala članak to sam smetnula s uma. Kod nas to baš i ne bi funkcioniralo jer bi svako s velikom znatiželjom gledao u tuđu kuću ili stan, dok Nizozemci samo prolaze i ne obaziru se.
Sonja
Jeste, Jovane, funkcionira, samo što ja nisam znao za njega. Sad znmam. Na onom starijem kompjuteru mi se odmah na desni klik pojavi opcija "wiev page" i kad kliknem ona se poveća.
A za Sonju: Sasvim je tačno ono što peva Bora čorba - "ovde vopšte nema Holandezi, sve Arapi, crnci i Kinezi". U radno vreme preko dana po ulicama vidiš samo ove gore pomenute, retko kojeg belca (Holandeza) oni su u to vreme na poslu, rade. Jednom u Amsterdamu kad smo bili u šetnji ja, moja supruga, ćerka, zet, njegova majka, i njegova sestra, popeli smo se u tramvaj na jednoj početnoj stanici i mi smo bili jedini belci unutra, sve ostalo su bili upravo Arapi, crnci i Kinezi i tako jedno 5-6 stanica dok nisu ušli neki drugi belci. Ja sam se nasmejao, moja tazbina me pitala zašto se smejem, pa sam im nekako objasnio one Borine reči, pa se i oni onda slatko nasmejali.
Istina! Ima jako puno različitih ljudi, a čula sam sve jezike svjeta na ulicama, samo nizozemakog najmanje. Nekako mi se čini da se tamo niko ne obazire ni na koga. Da li hodaš po ulici skroz zamotan ili polugol ili si evidentno napušen (viđala sam takve, najčešće su to, naravno, stranci), da li pričaš arapski, engleski, "jugoslavenski", španjolski, ljudi samo pored tebe prolaze i ne obaziru se.
Sonja
Постави коментар